Vrednovanje kvaliteta rada ustanove predstavlja procenu kvaliteta rada ustanove. Vrednovanje kvaliteta rada ustanove vrši se na osnovu STANDARDA KVALITETA RADA USTANOVE.
Vrednovanje kvaliteta rada ustanove vrši se kroz:
- samovrednovanje
- spoljašnje /eksterno/ vrenovanje kvaliteta rada ustanove
Samovrednovanje
Samovrednovanje je proces stalnog praćenja, analiziranja i procenjivanja uspešnosti vlastitoga rada. Samovrednovanje je proces neophodan za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u svim domenima.
Polazna osnova za samovrednovanje su Pravilnik o standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i Standardi kvaliteta rada predškolskih ustanova. U radu mogu da se koriste, kao podrška pri izboru metodologije i instrumenata rada, i: Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole, Vodič za samovrednovanje za ustanove u stručnom obrazovanju, Priručnik za razvoj inkluzivne kulture i dr., ali vrednovanje i izveštaj treba koncipirati prema propisanim standardima u svih sedam oblasti. Ustanove treba da samovrednuju sedam oblasti u petogodišnjem ciklusu.
Samovrednovanje organizuje i koordinira tim za samovrednovanje koga imenuje direktor ustanove. Godišnji plan samovrednovanja priprema tim za samovrednovanje. Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definišu se:
- predmet samovrednovanja, odnosno oblast koja će biti vrednovana prema standardima kvaliteta rada ustanove,
- predviđene aktivnosti,
- vremenska dinamika,
- nosioci aktivnosti;
- instrumenti i tehnike samovrednovanja,
- ishodi i kriterijumi uspeha, odnosno način evaluacije.
Samovrednovanje se vrši na osnovu analize kvaliteta evidencije i pedagoške dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i razvojnog plana ustanove, baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, stručnog usavršavanja, podataka prikupljenih iz istraživanja sprovedenih u ustanove, efekata realizovanih aktivnosti u projektima i drugih izvora, zatim na osnovu praćenja različitih aktivnosti obrazovno-vaspitnog rada, kao i na osnovu razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i dr..Tim za samovrednovanje prikuplja i obrađuje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeti samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka.
Koraci samovrednovanja - jedan primer (o načinu rada, instrumentima i ostalom dogovora se tim, na osnovu zakonske regulative, shodno autonomiji ustanove):
- uspostavljanje dogovora o oblastima samovrednovanja i odgovornostima članova tima;
- proučavanje oblasti kvaliteta idogovor o ciljevima, standardima, indikatorima i nivoima koje treba preispitati;
- identifikovanje i prikupljanje dokaza za procenu ostvarenog nivoa određenog standarda u svim indikatorima;
- uočavanje jakih i slabih strana,
- sastavljanje izveštaja o procesu samovrednovanja;
- davanje predloga u vezi sa unapređivanjem uočenih slabosti (akcioni plan), sa definisanjem kriterijuma uspeha;
- ugrađivanje akcionog plana u godišnji plan rada ustanove;
- realizacija plana,
- evaluacija plana,
- godišnji izveštaj o samovrednovanju,
- definisanje daljih aktivnosti radi neprekidnog unapređivanja kvaliteta rada.
Izveštaj o samovrednovanju na godišnjem nivou direktor podnosi vaspitno-obrazovnom veću, nastavničkom veću, pedagoškom kolegijumu, savetu roditelja i organu upravljanja.
Izveštaj sadrži:
- opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove,
- predlog mera za unapređivanje kvaliteta rada ustanove i
- način praćenja ostvarivanja predloženih mera.
Direktor obezbeđuje način da izveštaj o samovrednovanju u prethodnoj školskoj godini bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.
Na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada, ustanova donosi razvojni plan. Novi razvojni plan kao polaznu osnovu uzima rezultate samovrednovanja. Školskim programom određuju se aktivnosti i programi koji obezbeđuju ostvarivanje razvojnog plana, a u godišnjem planu rada se sve te aktivnosti operacionalizuju i konkretizuju.
Spoljašnje (eksterno) vrednovanje kvaliteta rada ustanove
Kroz spoljašnje vrednovanje se vrši provera kvaliteta rada ustanove, sistemska kontrola i usmeravanje rada škola, informisanje javnosti o stanju u školama. Spoljašnjim vrednovanjem ocenjuje se kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta.
Spoljašnje vrednovanje promoviše ujednačeno merenje, podržava proces kontinuiranog unapređivanja rada škola, usmerava pažnju na stepen i način zadovoljavanje potreba korisnika i uspostavlja dobru komunikaciju sa svim učesnicima u obrazovnom procesu.
Spoljašnje vrednovanje vrši Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i vrši se najmanje jednom u pet godina.
Ministarstvo imenuje Tim za spoljašnje vrednovanje i određuje Rukovodioca tima. Članovi Tima su prosvetni savetnici i radnici ZVK koji imaju licencu za spoljašnje evaluatore.
Linkovi i datoteke za preuzimanje
| NAPOMENA: Fajlovi su u pdf formatu, za otvaranje fajlova ovog tipa morate na računaru imati instaliran Adobe Acrobat Reader ili neki program koji omogućava rad sa datotekama ovog tipa. |  |