^Na vrh strane
foto1 foto2 foto3 foto4 foto5

Vrednovanje kvaliteta rada ustanove

 

Vrednovanje  kvaliteta  rada  ustanove  predstavlja  procenu  kvaliteta  rada  ustanove. Vrednovanje  kvaliteta  rada  ustanove  vrši  se  na  osnovu  STANDARDA  KVALITETA  RADA  USTANOVE.

Vrednovanje  kvaliteta  rada  ustanove vrši se kroz:

  • samovrednovanje
  • spoljašnje /eksterno/ vrenovanje kvaliteta rada ustanove
Samovrednovanje

Samovrednovanje je proces stalnog praćenja, analiziranja i procenjivanja uspešnosti vlastitoga rada. Samovrednovanje je  proces neophodan za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u svim domenima.

Polazna osnova za samovrednovanje su  Pravilnik o standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i Standardi kvaliteta rada predškolskih ustanova. U radu mogu da se koriste, kao podrška pri izboru metodologije i instrumenata rada,  i: Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole, Vodič za samovrednovanje za ustanove u stručnom obrazovanju, Priručnik za razvoj inkluzivne kulture i dr., ali vrednovanje i izveštaj treba koncipirati prema propisanim standardima u svih sedam oblasti. Ustanove treba da samovrednuju sedam oblasti u petogodišnjem ciklusu.

Samovrednovanje organizuje i koordinira tim za samovrednovanje koga imenuje direktor ustanove. Godišnji plan samovrednovanja priprema tim za samovrednovanje. Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definišu se: 

  • predmet samovrednovanja, odnosno oblast koja će biti vrednovana prema standardima kvaliteta rada ustanove,
  • predviđene aktivnosti,
  • vremenska dinamika,
  • nosioci aktivnosti;
  • instrumenti i tehnike samovrednovanja,
  • ishodi i kriterijumi uspeha, odnosno način evaluacije.

Samovrednovanje se vrši na osnovu analize kvaliteta evidencije i pedagoške dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i razvojnog plana ustanove, baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, stručnog usavršavanja, podataka prikupljenih iz istraživanja sprovedenih u ustanove, efekata realizovanih aktivnosti u projektima i drugih izvora, zatim na osnovu praćenja različitih aktivnosti obrazovno-vaspitnog rada, kao i na osnovu razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i dr..Tim za samovrednovanje prikuplja i obrađuje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeti samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka.

Koraci samovrednovanja - jedan primer (o načinu rada, instrumentima i ostalom dogovora se tim, na osnovu zakonske regulative, shodno autonomiji ustanove):

  • uspostavljanje dogovora o oblastima samovrednovanja i odgovornostima članova tima;
  • proučavanje oblasti kvaliteta idogovor o ciljevima, standardima, indikatorima i nivoima koje treba preispitati;
  • identifikovanje i prikupljanje dokaza za procenu ostvarenog nivoa određenog standarda u svim indikatorima;
  • uočavanje jakih i slabih strana,
  • sastavljanje izveštaja o procesu samovrednovanja;
  • davanje predloga u vezi sa unapređivanjem uočenih slabosti (akcioni plan), sa definisanjem kriterijuma uspeha;
  • ugrađivanje akcionog plana u godišnji plan rada ustanove;
  • realizacija plana,
  • evaluacija plana,
  • godišnji izveštaj o samovrednovanju,
  • definisanje daljih aktivnosti radi neprekidnog unapređivanja kvaliteta rada.

Izveštaj o samovrednovanju na godišnjem nivou direktor podnosi vaspitno-obrazovnom veću, nastavničkom veću, pedagoškom kolegijumu, savetu roditelja i organu upravljanja.

Izveštaj sadrži:

  1. opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove,
  2. predlog mera za unapređivanje kvaliteta rada ustanove i
  3. način praćenja ostvarivanja predloženih mera.

Direktor obezbeđuje način da izveštaj o samovrednovanju u prethodnoj školskoj godini bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.

Na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada, ustanova donosi razvojni plan. Novi razvojni plan kao polaznu osnovu uzima rezultate samovrednovanja. Školskim programom određuju se aktivnosti i programi koji obezbeđuju ostvarivanje razvojnog plana, a u godišnjem planu rada se sve te aktivnosti operacionalizuju i konkretizuju.

Spoljašnje (eksterno) vrednovanje kvaliteta rada ustanove

Kroz spoljašnje vrednovanje se vrši provera kvaliteta rada ustanove, sistemska kontrola i usmeravanje rada škola, informisanje javnosti o stanju u školama. Spoljašnjim vrednovanjem ocenjuje se kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta.

Spoljašnje vrednovanje promoviše ujednačeno merenje, podržava proces kontinuiranog unapređivanja rada škola, usmerava pažnju na stepen i način zadovoljavanje potreba korisnika i uspostavlja dobru komunikaciju sa svim učesnicima u obrazovnom procesu.

 

Spoljašnje vrednovanje vrši Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i vrši se najmanje jednom u pet godina.

Ministarstvo  imenuje  Tim  za  spoljašnje  vrednovanje  i  određuje  Rukovodioca  tima. Članovi Tima su prosvetni savetnici i radnici ZVK koji imaju licencu za spoljašnje evaluatore.

 

 

Linkovi i datoteke za preuzimanje 
Standardi kvaliteta rada ustanove
Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova
Vodič za samovrednovanje za ustanove u stručnom obrazovanju
Vrednovanje kvaliteta rada ustanove prezentacija

 

NAPOMENA: Fajlovi su u pdf formatu, za otvaranje fajlova ovog tipa morate na računaru imati instaliran Adobe Acrobat Reader ili neki program koji omogućava rad sa datotekama ovog tipa.